Skip to main content

Trag svih vekova na jednom mestu


Dok nam se približava još jedna sezona godišnjih odmora, počinju pripreme i potražnje najatraktivnijih destinacija, pitam se koliko nas je upoznalo sve lepote Srbije iz koje odlazi u sve udaljenije krajeve. Svi znamo da su lepote naše zemlje nepregledne, a mali je broj onih koji požele da u toj lepoti pronađu i upoznaju prave bisere turističke ponude.


Ako ste željni da čujete i vidite nešto nesvakidašnje, na putu koji od Despotovca vodi ka vodopadu Veliki Buk, sigurno ćete više puta zastati. Jedan od bisera ponude resavskog kraja je Park maketa, idejno i autorsko delo gospodina Milenka Ilića.Park je ostvarenje njegovog sna, ideja rođena iz velike ljubavi prema istoriji i arheologiji, a u ovom momentu krasi ga preko trideset maketa srpskih i jednog ruskog manastira, kao i nekoliko starih srpskih kuća moravskog stila.


Nakon jedanaest godina, koliko park postoji, iza Milenka je veliki rad. Njegova zamisao je u početku, kao što to obično biva, podržala samo njegova porodica. Pošto nije našao umetnika koji bi u kraćem roku ideje pretočio u stvarnost, rešio je samo da ne odustane. U to vreme radnik državne firme, neuk što se maketa tiče, pokušao je da ih izradi sam. Ne moram reći da je u tome uspeo, jer na fotografijama je to i više od očiglednog.

Prva maketa je bila kopija Manastira Ravanica, urađena kao i ostale kasnije, u razmeri 1:17. Počeo je od najkomplikovanijeg zadatka, video da to ume, a sve ostalo je bilo neminovno. Slobodno vreme iskoristio je na najkreativniji način, formirajući park, u to vreme sa četrnaest maketa. Vremenom je prezentacija postajala sve bogatija, a poseta pojedinaca i ekskurzija sve češća. Park je ukrašen ružama, tujama i zelenilom, a kao mesto za predah turista, napravljen je letnjikovac ukrašen etno elementima.  

 Pre četiri godine, stigla je i Svetlana Stojanović, meštanka obližnjeg sela Dvorište, najpre da ponudi suvenire koje je sama pravila. Zahvaljujući njenoj ideji, park je obogaćen suvenirnicom, a Svetlana je dobila posao da bude domaćin turistima, kojih je sve više iz mnogih delova sveta.
Milenko kaže da on više nije interesantan, da je dao puno izjava, pa je preporučio da čujem Svetlaninu priču, koja je specifična po mnogo čemu. Najpre po tome što je u Dvorište stigla iz Moskve, udala se i stvorila porodicu, zatim po velikoj ljubavi prema pravoslavlju i manastirima, o kojima vam detaljno može pričati. Zahvalna je zbog posla koji ima, koji joj omogućuje da svakodnevnicu ulepša upoznajući ljude. Kad dođu gosti iz Rusije, velika je radost da čuju nekog ko priča njihovim jezikom. Ovom prilikom rešila je da se slika pored jedinog ruskog manastira u parku. Sem njega, tu su i makete kosovskih manastira, Hilandara, Manasije, Žiče, Veluća i mnogih drugih.


Ovo jedinstveno mesto  moglo bi da posluži za časove istorije, kako školskoj deci, tako i odraslima, jer uvek ima nešto novo da se sazna. Svaka maketa ima svoju priču, a te priče su duge i interesantne. Na vama je samo da odvojite vreme i posetite mesto na kom su se tradicija, istorija, vera i svi vekovi stopili u jedno.

Comments

Popular posts from this blog

Lepota muzike je u prstima umetnika

Pre više godina, pitala sam, u to vreme poznatog komičara, kako mu uspeva da uvek bude tako zabavan. Spremno je odgovorio da iza njegovog uspeha stoji cela ekipa. Zvezda ili idol iznese već pripremljen tekst ili muzičku numeru, na svoj način, ali ko su ljudi koji u stvari pokrenu stvari, osmisle i učestvuju u rađanju te zvezde ili hita?



Jedno od tih imena je moj sugrađanin Miša Tričković, koga u sledećim redovima sa zadovoljstvom predstavljam. Sada Jagodinac, inače rođen i odrastao u Paraćinu, gitaru je zavoleo sa svojih četrnaest godina i do dana današnjeg, bez dodatnog muzičkog obrazovanja, potpomognut urođenim talentom, vešto barata ovim instrumentom.
Bez elektronike, da se poštapa i krije iza veštačkog zvuka, prateći kao uzor muziciranje čuvenog Džaka Pastoriusa, stvarao je muziku i polako zauzimao svoje mesto.
U toku karijere sarađivao je sa mnogim velikim imenima naše muzičke scene, ali svakako, njegovo ime se vezuje za petnaestogodišnje članstvo u Luis bendu. To vreme je obelež…

Ko jeste, ne može da prestane, ko nije, ne može da postane

Svako ima svoj svet. Njihov se stalno okreće zajedno sa točkovima motocikla. Vetar u kosi doživljavaju kao čin oslobođenja od svakodnevnog života, način da budu sami i svoji. Neretko pogrešnim očima viđeni, predstavljeni kao ružni, prljavi i zli, kako reče jedan od njih. To me je podstaklo da napišem njihovu priču, da svoje dobro mišljenje o njima potvrdim i pokušam drugima da prenesem.Rekli su mi da moram puno vremena da provedem u njihovom društvu kako bih shvatila suštinu bajkerskog života. Puno vremena nisam imala, ali sam zato pažljivo slušala, na kraju gledala fotografije sa skupova i osmesi i zadovoljstvo kojim zrače sa istih su mi dovoljno rekli. Ljubav prema motoru nose celog života.Neki pokušaju da budu kao oni, ali nedostaje im taj lični osećaj, pa vrlo lako odustanu. Sa druge strane, svi imaju svoje redovne životne obaveze. Te opuštene ljude sa moto skupova često viđamo u drugom svetlu.

Od luka i strele do viteškog festivala / From bow and arrow to the knight festival

Puno je obično neobičnih ljudi. Oni su posebna vrsta koja je tu sa nama, a u mislima negde u nekom uvek interesantnom svetu. Isti, a drugačiji, od njih možemo puno toga videti i naučiti. Predstavljam vam dvojicu od njih, oca i sina, Dimitra i Penka Cankov, poreklom iz Bugarske, tačnije iz mesta Varna. There is alot of unordinary people. They're a special kind, that is here with us and in their minds always somewhere in their own interesting place. Same, but different, from them we can see and learn alot of things. I am presenting You two of them, father and son, Dimitar and Penko Tsankov, Bulgarian origin, more precisely from Varna.